Devojka sa bisernom minđušom (eng. Girl with a Pearl Earring) jeljubavni roman, sa istorijskim primesama, koji nam predstavlja dirljivu priču skrivenu iza nastanka jednog od najpoznatijih (i najprepoznatljivijih) dela svetskog slikarstva. Autorka Trejsi Ševalije (Tracy Chevalier) je za svoju knjigu nagrađena sjajnim kritikama – naročito za razvijene karaktere likova sa kojim nas upoznaje, a i odgovor od strane čitalaca je postao sasvim jasan posle prevoda knjige na trideset šest jezika i njene prodaje u preko tri miliona primeraka. Film koji je 2003. snimljen po knjizi (i koji verno prati osnovnu nit priče) nominovan je za nagradu Oskar u tri različite kategorije.
Devojka sa bisernom minđušom – radnja knjige
Iako je sedamnaesti vek Zlatno doba Holandije, većina njenog stanovništva se i dalje bori sa nemaštinom, pošto ogromna dobit od prekomorske trgovine kolonijalnom robom i prodaje proizvoda nadaleko čuvenog holandskog zanatstva dospeva u ruke uskog kruga ljudi. Linije između klasa su jasno (čak oštro) povučene, a i verska podela je sveprisutna – iako nije dovela do rata, kao u drugim zemljama u Evropi.
Život mlade i lepe devojke Grit (u gradu Delftu) i njene porodice postaje zbilja težak posle nesreće u kojoj njen otac, nekada cenjeni i vešti zanatlija (po kojima se se Delft pročuo), gubi vid. Da bi pomogla porodici da preživi, Grit mora da potraži posao, ali joj je, zbog njene mladosti i neobrazovanja, dostupno jedino mesto kućne služavke… što baš nije položaj koji (generalno gledano) doprinosi devojačkom dobrom glasu.
Pošto su joj mogućnosti ograničene, prihvata posao u kući gospodina Johanesa Vermera.
Vermer je slikar već zavidne reputacije, ali s brojnom porodicom radi čijeg su mu izdržavanja stalno potrebne nove narudžbe za njegove slike (po mogućstvu od imućnih pojedinaca).
Odnos između Vermera i Grit je u početku distanciran i hladan, kakav se i očekuje između gospodara i sluge, ali Vermer ubrzo uviđa njeno izuzetno i sasvim intuitivno razumevanje njegove umetnosti, koja je (iako se trudi da to ne pokaže) magnetski privlači i svakim danom sve više očarava.
Budući da jedino Grit u kući (pa i šire) stvarno razume njegov rad, Johanes krišom koristi njenu pomoć u nekim osetljivijim zadacima, čineći je tako svojim nezvaničnim pomoćnikom. U čemu Grit mora biti oprezna da ne bi uznemirila Vermerovu ljubomornu suprugu, a možda čak opreznija u vezi sa njegovom oštroumnom taštom koja nikad ne pravi scene, ali ih sve primećuje… makar se odigravale samo u ljudskom srcu. Međutim, iznad svega ostalog Grit razume da je istina ono što joj je jednom rečeno za Johanesa – on nikad ni sa jednim čovekom (ili ženom) ne može deliti bliskost kakvu deli jedino sa svojim slikama.
Kada na jednom zadatku upozna privlačnog mesarevog sina, koji je isto tako primetio nju, čini se da se za Grit oblaci konačno razilaze… sve dok njenu lepotu ne primeti Vermerov bogati mecena, poznat po svojoj sklonosti ka slikama – i mladim devojkama.
Da bi, od jasno predvidljivog uništenja, spasao njenu reputaciju (koju niti je zaslužila da izgubi, niti to sme da dopusti) Johanes obećava svom patronu da će naslikati sliku za njega lično.
Jednu izuzetnu sliku.
Gritinu sliku.
Posle koje njeno ime neće znati niko… ali će nju znati svi.
Knjiga Devojka sa bisernom minđušom – KNJIGANOL.com recenzija
Roman Devojka sa bisernom minđušom sadrži sjajan prikaz jednog prohujalog vremena i ljudi (iako njihova slava traje do danas), ali ono u čemu se roman stvarno ističe je pogled u ono što ne bi smo mogli sami da vidimo čak ni da smo se u tom vremenu među njima našli – strast čoveka prema lepoti.
Neki lepotu imaju, drugi imaju moć da je stvore, a čak ima i onih koji (pogrešno) misle da je mogu posedovati.
Nadahnuta priča autorke Trejsi Ševalije nam omogućava da uvidimo šta se krije iza istinske lepote.
Lepote koja je prava… jer traje i danas.
Nema komentara:
Objavi komentar