Strela neće proći kroz noć
Rima kosmosa kroz sjaj vetra
Uspavaće se nevidljivost, njena moć
Svima koji ne sanjaju seoba otrova
Poznata bića:
Glad praha sviće iz
Nepovratnog dima.
Smisao naš prati pogrešna nemogućnost
Možda sličan tebi šum vode bez opne
Dan će razderati na dvoje.
Jasnoća je teret blag u tišini
U sećanju na plamen koji nadvisuje um
Smrt će doći uspavana, snežna.
U svoju visinu nepokretnu
Plod izvana iza moga tela će me zvati.
Izgubljena pesma
Gore napola skrivene duše.
Napola slušajući.
A ja ga čekam.
U belo bojim
Neizrecivo.
Zatim prašina ističe iz boja:
Mrka svest mesečine.
Da li ga zaboravljam?
Nagnuta nad tugom predala
Nad neočekivanošću
Njegove želje
Zaboraviću
Da nas bezdušne reke
Dele
Slepa snaga
Umirućih svetova.
Ako sretnem nekog
sličnog njemu
Zakoračiću u prazno
Da bi daljina bila
Snažnija
i veća od
neizrecivosti.
Nema komentara:
Objavi komentar